Doktore, da li će ovo da me boli? - Analgosedacija

U savremenoj medicini, da bi se reagovalo na određene promene u organizmu ili da bi se došlo do određenih saznanja o bolesti, njenom razvoju I toku, često je potrebno primeniti odgovarajuce dijagnosticke postupke, koji su sami po sebi neprijatni za pacijenta.

Svakako da nije prijatno da se nekome ubode igla u kost, da se “namesti” prelomljena kost, da se uradi gastroskopija odnosno “proguta sijalica”, kako se to u narodu najčesce zove, ili da se uradi pregled debelog creva. Osim pomenutih postoji jos veliki broj takvih procedura koje su veoma neprijatne. Neki puta one čak ne moraju biti  jako, ili  uopste bolne, ali su neprijatne zbog osećaja teskobe, prisustva buke i samoće, kao što je to, za neke pacijente, snimanje na CT-u ili magnetnoj rezonanci. Sve navedeno smeta kako deci tako i odraslim pacijentima.

Za takve procedure se koristi analgosedacija, postupak gde se obezbeđuje da je bol sveden na najmanju moguću meru a da  stanje svesti omogucava izvođenje tih neprijatnih postupaka. Često je to korisno za izvođenje procedure jer je neki put neophodna saradnja pacijenta sa lekarem koji proceduru izvodi, u smislu promene položaja ili  eventualnih dodatnih podataka koje pacijent može doktoru dati.

Pacijenti veoma često ocekuju I misle da ce biti u anesteziji, odnosno da ce spavati, međutim ovaj postupak se ne sme mešati sa opštom anestezijom, gde je pacijent potpuno uspavan, dok u analgosedaciji to nije slučaj.

Po pravilu ne postoje posebni uslovi da se primeni analgosedacija, mada postoje određena stanja koja zahtevaju odgovarajuci oprez pri izvođenju analgosedacije. Zbog toga je neophodno prisustvo odgovarajuceg lekara, anesteziologa, kao i posedovanje odgovarajuće opreme za slucaj nenadanih komplikacija.